Korisno drveće

  • Posted on: 19 October 2015
  • By: Tea

Većina drveća i  žbunja u gradovima i naseljima je zasađeno ili iz estetskih razloga ili kao zaštita od sunca i u svrhu obezbeđivanje hladovine. Iako su ovo nesumnjive koristi, drvene biljke imaju i brojne druge benefite. Koristi koje nam drveće donosi se protežu od socijalnih, javno-komunalnih, onih vezanih za zaštitu životne sredine, pa sve do ekonomskih.

            Društvene koristi

            Uticaj drveća na ljude je često mnogo više od prostog uživanja u posmatranju njihove lepote. Kada se nađemo u šumarku, okruženi drvećem, osećamo se spokojno i smireno. Kao da smo "kod kuće". U tom smislu umirujući efekat obližnjeg drveća i gradskog zelenila može značajno da smanji stres i umor na poslu, umiri saobraćajnu gužvu i čak smanji vreme neophodno za oporavak nakon operacije. Smatra se da drveće ima uticaj i na broj zločina u nekoj sredini - pokazano je da se u stambenim zgradama okruženim zelenilom ređe događaju kriminalne radnje nego u obližnjim kvartovima bez drveća.

            Izdržljivost, snaga i stas drveća ih čine nalik monumentalnim zdanjima.  Zbog potencijala da imaju dugi životni vek, drveće se često sadi kao neka vrsta "živog" spomenika. A kada sami posadimo drvo, ili to uradi neko koga volimo, često postajemo lično trajno vezani. Čvrsta povezanost ljudi i drveća je više nego očigledna u slučajevima kada ljudi protestuju zbog uklanjanja drvoreda radi proširenja ulice, ili organizuju skupove podrške kako bi sprečili  da neko veliko, stogodišnje,  drvo sa istorijom bude posečeno.

            Javno-komunalne koristi

            Čak i u okolnostima kada se drveće nalazi na ličnom posedu, njegov uticaj se širi na okolnu sredinu. Iako je moguće da visoko drveće zakloni pogled ili dođe u kontakt sa susednim građevinama, uz odgovarajući izbor i održavanje, ove drvenaste biljke mogu unaprediti okruženje bez narušavanja prava i privilegija komšija.

            Drveće u gradskoj sredini se može smatrati i nekom vrstom dodatka arhitekturi i građevinama. Pored toga što obezbeđuje privatnost, zelenilo ulepšava prizor, ali i zaklanja od neželjenih i osuđujućih pogleda. Ono smanjuje sunčevu toplotu svetlost u sunčanim periodima, i usmerava pešake. Predstavlja scenografiju koja umekšava, dopunjuje i unapređuje arhitekturu. Drveće vraća prirodne elemente i staništa živog sveta u urbano okruženje, što zajedno poboljšava kvalitet života stanovnika društva.

            Koristi za životnu sredinu

            Drveće menja okolinu u kojoj živimo tako što modifikuje klimu, poboljšava kvalitet vazduha, smanjuje zadržavanje vode na tlu nakon obilnih padavina, i donosi sa sobom životinjski svet. Lokalna klima je zaštićena od ekstremnog sunca, vetra i kiše. Lišće listopadnog drveća apsorbuje ili odbija energiju sunčevog zračenja u toku leta, dok u ga u zimskom periodu grane filtriraju. Što je drveće veće i više, to je efekat hlađenja bolji. Koristeći drveće u gradovima, možemo izmeniti efekte tzv. vrelih ostrva koja su posledica velikog broja zgrada i betona u poslovnim delovima grada.

            Drveće utiče i na brzinu i smer vetra. Što je lišća na drveću više to je efikasnija zaštita. Takođe, drveće upija ili usporava kišu, susnežicu i grad, i obezbeđuje zaštitu za ljude, životinje i zgrade. Prikupljajući vodu i zadržavajući je, drveće smanjuje zadržavanje vode na i u zemljištu, i smanjuje mogućnost za nastanak klizišta.

            Kvalitet vazduha se značajno unapređuje u prisustvu drveća, žbunja i drugih zelenih biljaka. Lišće filtrira vazduh koji dišemo tako što uklanja prašinu i druge čestice. Zatim kiša spira zagađenja na zemlju. Lišće upija i gas odgovoran za efekat staklene bašte - ugljen dioksid,  tokom fotosinteze, i skladišti ugljenik tokom rasta. Lišće takođe apsorbuje i druge zagađivače vazduha, kao što su ozon, ugljen monoksid i sumpor dioksid, a oslobađa kiseonik.

            Sađenjem drveća i žbunja, razvijene i urbanizovane oblasti ponovo postaju prirodno okruženje koje odgovara pticama i drugim vrstama živog sveta. Ekološki ciklusi rasta i razmnožavanja biljaka postaju ponovo prisutni, kako iznad, tako i u nivou ispod zemlje. Sve zajedno, u urbanoj sredini se ponovo uspostavlja prirodna harmonija. 

            Ekonomske koristi

            Vrednost nekretnina okruženih zelenilom je za 5-20 % veća nego kada drveće nije prisutno. Iako zbog različitosti vrsta, veličina, oblika i funkcija pojedinačnih stabala i žbunja nije lako odrediti njihovu preciznu ekonomsku vrednost, ti benefiti su kako direktni tako i indirektni.

            Neposredna korist se uglavnom odnosi na troškove vezane za energiju. Ukoliko se stambena jedinica nalazi u hladu drveća, potrošnja struje koju koriste sistemi za rashlađivanje je manja. Takođe, zaštita od vetra koju pružaju drvoredi smanjuje rasipanje toplotne energije, pa je finansijsko opterećenje vezano za troškove grejanja niže.

            Indirektne ekonomske koristi drveća u okviru zajednice su još značajnije. Korisnici plaćaju niže račune za struju kada nema potrebe za izgradnjom novih trafo-stanica zbog povećanih zahteva i potrošnje, koriste manje količine fosilnih goriva u svojim pećima i koriste manje mera za kontrolu zagađenja vazduha. Takođe, cela zajednica će uštedeti ako nije potrebna izgradnja novih postrojenja za kontrolu klizišta. Gledano iz ugla pojedinca, ove uštede mogu delovati male, ali za zajednicu u celini smanjenje troškova ove vrste može biti veoma značajno.

            Drveće zahteva investiciju.

            Drveće obezbeđuje brojne estetske i ekonomske benefite, ali zahteva i nešto ulaganja. Takođe, investicija u održavanje drveća će pomoći da se se ove koristi isplate. Finansijske i koristi po životnu sredinu koje obezbeđuje mlado presađeno drvo su minimalne u odnosu na one koje donosi zrelo drvo. Zato produženje funkcionalnog životnog veka velikog, starog drveća rutinskim održavanjem može odložiti ove troškove i povećati koristi.

            Stoga je potrebno da ljudi budu informisani, pa i sami mogu doprineti u održavanju stabala. Korektivno orezivanje grana i zagrtanje zemlje je dobar početak, dok je drveće mlado. A kada se dođe do stadijuma velikog drveća koje brzo raste i koje obezbeđuje hlad, onda je neophodno uključiti profesionace koje imaju potrebno znanje i oruđe da na odgovarajući način neguju i održavaju drvorede. Zaposleni stručnjaci u lokalnim i državnim institucijama vezanim za održavanje zelenila mogu biti od velike koristi i dati odgovore na pitanja vezana za održavanje stabala, dati savet ili uputiti na odgovarajući izbor profesionalaca koji se bave drvećem.

 

 

Izvor: http://www.treesaregood.com/treecare/resources/benefits_trees.pdf

Prevod i prilagođavanje na srpski jezik - A.I.