Piše:
Dragoslav Krsmanović

Nova godina i Božić nisu to što jesu  bez jelke ili bora. Njihova kupovina označava početak praznovanja, vesele atmosfere, pod njih se ostavljaju pokloni, deca se igraju, čitaju se priče, njen miris i boja nam simbolično svedoče o 'pobedi zelenila' , šarenila i svetlucavosti nad sivom, tmurnom i 'golom' zimom. Neko će reći, ne sasvim bez osnova, " kakva je to pobeda? Jelka je zapravo mrtva, posečena". To je samo delimično tačno, jer je buđenje te svesti, da je božićno/novogodišnje drvo posečno tj. mrtvo, dovelo do razumevanja o važnosti žive sadnice i  propagiranja kupovine sadnica s busenom. Osim toga, i tako posečena, ona zadržava svoju bitnost i podučava nas svojim simbolizmom. Podseća nas na dolazak  i našeg neizbežnog kraja, te je stoga možda i razlog pomalo "nezgodnog" položaja jelki/borova u religijskom poimanju/tumačenju njenog mesta u proslavi Božića.
I ne samo jele i borovi. Drveće uopšte je često pominjano u  'svetim knjigama' dominantnih religija Zapada, pa ipak su te religije, kao temelji zapadne civilizacije, osetljive da tako kažem,  na ideju o poštovanju drveća. Istine radi, ima u, recimo hrišćanstvu, te ideje da je čitava priroda data čoveku na brigu i staranje, no kanda su mnogi 'praktikanti' pa i učitelji iste, preskočili te po(r)uke hrišćanskog nauka. Možda zbog Drveta Znanja iz Edena, ko će ga znati?
Ali, druge religije poput onih na istoku planete, nemaju problem s izrazima poštovanja drveću. Upravo su kod njih mnogi eko-pokreti i organizacije  sa Zaada, našli popriličnu inspiraciju za svoje delovanje. Kako? Osnovno učenje istočnih religija, pa i filosofija, jeste doktrina o sveopštoj povezanosti, nenasilju i uslovljenosti. Ne postoji ništa što je odvojeno od nečeg drugog. Sve je u vezi, na ovaj ili onaj način, s drugima stvarima ili bićima. Evo primera: kao i druge biljke, 'sveto drvo' Indijaca – bodhi (Ficus religiosa ;pipal-tree; vrsta  banjan-drveta), životno zavisi od drugih članova šumske zajednice. Ptice ga  'sade' raznoseći njegove semenke,  žabe ga štite od insekata, zmije plašeći ljude od prekomerene seče njegovog korenja za medicinske svrhe itd. Ono ih za uzvrat, svojom raskošnom krošnjom štiti od različitih vremenskih (ne)prilika, čuva vlažnost zemljišta za sitnije biljke i organizme koji žive na ili ispod zemlje  u njegovoj blizini ili im je naprosto 'kuća' u/na kojoj žive.
Ta međusobna povezanost je osnova i svake ekološke perspektive, ekološkog pogleda na svet i život. Brojna ekološke organizacije na Zapadu, ( poput 'Šuma Peva' u Srbiji ),  pokušavaju da reafirmišu  nekadašnji bliski odnos čoveka i drveća , a sekularna društva Zapada , postepeno uviđaju konkretnu korist od drveća koja nije samo ekonomske prirode. Ona su naproto “komadići eko-tehnologije”, kako to kaže Jim Robbins, autor “The Man Who Plants Trees “ i nastavlja: “ ono čini neverovatne stvari: prečišćava vodu, hladi gradove, smanjuje zagađenost vazduha u urbanim sredinama. Počinje buđenje svesti koliko su nam ona bitna”.

Republika Indija je proglasila drvo banjan za svoje nacionalno drvo, koje je u svim ruralnim sredinama te ogromne države (praktično potkontinenta)  centralna tačka održavanja tzv. 'Panćajata'-a , odnosno seoskih 'skupština' i brojnih drugih društvenih događaja poput pozorišnih predstava, 'seoskih slava', koncerata itd.
Zabeleženo je da je Aleksandar Makedonski smestio  svoju vojsku od čak 7000 ljudi pod samo jednim ( 1 ) takvim drvetom! U Kalkuti se i dan danas nalazi najšire drvo na svetu, banjan star preko 250 godina. Drvo banjana je korisno i u brojne druge svrhe, poput medicinskih, o kojima će možda biti reči u nekom od narednih tekstova, te uopšte ne čudi zašto je ono nacionalno drvo te države.
 

Vratimo se našoj početnoj priči o Novogodišnjem/Božićnom drvetu. Dakle, ono u sebi nosi vrlo bitnu  ideju uprkos svemu, a to je da nas podseća na prirodu u našoj intimi. Mirise, lepotu i toplinu prirode, možemo doživeti/osetiti  direktno u našoj dnevnoj sobi unošenjem jelke ili bora tokom praznika, a kasnije to isto drvo vratiti gde i pripada - u vrt ili ako nemamo svoj, pokloniti ga nekom ko ima, Gradskom Zelenilu i slično. Shvatimo, drveće je u ozbiljnom problemu, a zbog pomenute povezanosti 'svega i svja' – i mi sa njim. Stoga moramo povratiti osećaj čarolije koja ga prati. Zato Novogodišnja jelka (preporučujemo s busenom ) može biti sasvim lep početak povratka toj čaroliji drveta.