Piše: Dragoslav Krsmanović

U čuvenom književnom  delu na sanskritu, Bhagavad gita ( sastavnom delu Mahabharate) se na više mesta pominju drvo ili šuma, od kojih ćemo za potrebe  ovog teksta izdvojiti dva stiha.Prvi stih koji ćemo navesti glasi : "Od sveg drveća sam  drvo asvattha (banjan)" (Bg 10.26 )
Stih  izgovara Krišna (sam Bog u Hindusa) što je zanimljivo , jer dodatno ukazuje, ne samo na bitnost samog banjana, već i drveća uopšte. I u materijalnom i u duhovnom smislu. U materijalnom smislu je jasno zašto.
Ukupna količina kiseonika koju šume u  svetu proizvedu  godišnje  iznosi 86 milijardi tona, dok istovremeno apsorbuju čitavih 119 milijardi tona ugljen dioksida. Svedeno na manje cifre,  radi jasnije predstave o tome, podsetiću da četiri stabla bukve, tokom stotinu godina, obezbede kiseonik koji je dovoljan jednom čoveku za njegovih osamdeset godina , dok  recimo svega  jedan hektar klekovog drveta godišnje emanira u atmosferu oko trideset kilograma materija sa baktericidnim dejstvom, što je dovoljno za dezinfekciju jednog manjeg grada. Ali, samo jedno stablo banjana može da izgleda poput omanje šume  (kao primer navešću jedno takvo drvo koje se nalazi u Acarya Jagadis Candra Bose  botaničkoj bašti u Kalkuti, Indija) . Staro je više od 250 godina i pokriva 14.500 metara kvadratnih. I sad zamislimo korist od samo jednog takvog drveta i samo za proizvodnju kiseonika i baktericidnog dejstva! 
Ne zaboravimo, čovek može da živi bez kiseonika tek 5 minuta.

Razmotrimo sad i duhovni smisao. U tome će nam pomoći i drugi stih iz Bhagavad Gite:               
"Bog reče: Kaže se da postoji neuništivo banjanovo drvo čije je korenje okrenuto nagore, a granje nadole..."(Bg. 15.1)
U njemu nailazimo na dve zanimljivosti. Prva je ponovno pozivanje  baš na banjan, a druga je poređenje materijalnog i duhovnog sveta s - drvetom! Naime, kao što se drvo u materijalnom svetu odražava u vodi sa granama nadole, tako je ovaj , materijalni, svet samo odraz  “drveta” duhovnog sveta. Ako je  toliki značaj drveta u materijalnom svetu , dakle nečemu što nam je očigledno, opipljivo, iskustveno poznato (sprečavanje bujica, uloga u vodostaju, sprečavanje erozije, najjevtiniji filter za pitku vodu, prečišćavanje atmosfere od koječega i stvaranje kiseonika, smanjenje buke, baktericidno dejstvo/eterična ulja, ogrev, hlad ... ) jasno je koliko se tek u duhovnom smislu smatra neophodnim tj. svetim (primer -  u psihologiji je poznato da drveće, šume, smiruju tišinom, spokojem, lepotom i odvojenošću ambijenta, dakle svemu što je karakteristika  duhovnog).
Po šumamama ( sansk. aranya – šuma ) se nazivaju i dela ( sansk. aranyake - šumske knjige) drevnih mudraca, sadhua tj. intelektualaca kako bi mi danas rekli, poput Brihad-aranyaka, Katha-aranyaka, Taittirya-aranyaka itd. K, ao delova najstarijih pisanih tekstova na svetu – Veda.
Jedan od deset monaških redova  se takođe, njima u čast i zbog njihove važnosti, naziva Aranya, tako da inicirani  (u pravoslavlju “monaški postrig”) monasi s duhovnim imenom dobijaju i 'titulu”- Aranya (npr. Svami  Hariharananda Aranya).
Mnogi u Indiji smatraju da drveće poseduje svest. Ne baš razvijenu poput čovekove, ali svakako - svest. Veruje se da može osećati zadovoljstvo ili bol , a neka naučna istraživanja to i potvrđuju. Zato su ga mnoge svete osobe, proroci i “videoci” Indije ( ali i ne samo Indije,  i ne samo “duhovnici” - setimo se pesnika Jejtsa npr.  i njegovog eseja o Drvetu Života), svih filosofsko-religijskih pravaca, jer je uzgred rečeno, u Indiji nemoguće razdvojiti filosofiju od religije, estetiku ili dramu od religijskog isustva itd.  ) toliko poštovale i pozivale se na njih.
Pomenućemo još i semenke drveta bel (Elaeccarpuss),  za koje se veruje da je omiljeno drvo boga  Šive, drvo pipal je drago Višnu-u, kadamba (Anthocephalus cadamba) Krišni, mango ( Mangocera indica) Hanumanu majmunolikom božanstvu, vernom  pratiocu boga Rame ( videti drevni ep Ramayana)...
 

U rajskom vrtu boga Indre ( u pravoslavaca najsličniji Sv. Iliji) se nalazi pet vrsta drveća (sansk.  panca-vrksa): mandara ( Eruthrina stricta), pariđata ( Nycthanthes arbor-tristis), samtanaka (identifikacija nejasna), sandal ( Santalum album) i kalpa-vrikša/kalpa-taru,( drvo želja, nije prisutno u materijalnom svetu tokom ove kalpe odnosno ovog vremenskog razdoblja u kojem živimo trenutno).
 

Mnoge vrste drveća su poštovane i zbog važnih, istorijskih ličnosti koja su na ovaj ili onaj način povezani s njima, poput  đainskog raskolnika Buddhe i drveta Bodhi (takođe vrsta banjan drveta) pod kojim se rodio i  kasnije dostigao nirvanu . U priči o Buddhi, neizostavan deo je i priča o tom drvetu. Naime, u svom odlučujućem pokušaju da nađe rešenje za ljudsku patnju, bolest, smrt i (ponovno) rođenje, Buda je meditirao 49 dana ispod pomenutog drveta, da bi u momentu kada je ustao i zahvalio se drvetu na zaštiti, dosegao - prosvetljenje. Tako je drvo Bodhi i dobilo naziv “drvo prosvetljenja” .
Na ovom mestu ćemo i završiti ovu našu priču o značaju i simbolici drveta banjan i otići da posadimo one četiri bukve s početka teksta, svako za sebe, kad već nismo u mogućnosti da posadimo jedan banjan (jednako – jedna šuma) i kad već ne možemo za čitav svet.
Ili pak - možemo?