Žalosna vrba

  • Posted on: 6 October 2016
  • By: Tea

 

Salix Babylonica L.

  • Carstvo: Plantae
  • Razred: Magnoliophyta
  • Red: Malpighiales
  • Porodica: Salicaceae
  • Rod: Salix
  • Vrsta: Babylonica

Žalosna vrba (Salix babylonica L.) je listopadno stablo iz porodice vrba (Salicaceae). Stablo naraste do 25 m visine tvoreći široku i gustu krošnju. Kora debla je sivocrna i nepravilno izbrazdana. Grane su duguljaste, tanke i povijene često do zemlje, mladi izboji su žućkastosmeđi, u početku malo maljavi, kasnije ogole, pupoljci su mali.
Prirodno raste na području severne Kine. Uzgaja se u Evropi, Severnoj Americi i Australiji, često se sadi u parkovima. Raste na vlažnim i dobro dreniranim zemljištima, na položaju punog sunca ili polusene.
Drvo vrbe iskorišćava se sve mnogostranije. Pre nekoliko decenija iskorišćavalo se gotovo samo za izradu korita, valova, drvenih cipela, za rezanje i za ogrev. Danas se iskorišćava  za šibice, u stolarstvu, za ambalažu, drvnu vunu, pa i u hemijskoj industriji, za trljanicu i celulozu. Mada je njen naziv salix babylonica, poreklom iz daleke Kine, a ne iz Vavilona, svoj latinski naziv ova vrsta duguje legendi. Po toj legendi su Jevreji, pošto su pali u vavilonsko ropstvo, zbog velikog bola i tuge za svojom izgubljenom domovinom, o ovo drvo obesili svoje harfe u znak žalosti.

U drevnim vremenima nastalo je verovanje da je žalosna vrba (Salix babylonica L.) spustila svoje grane da bi zaštitila i sakrila Majku Božiju kada je pred progoniocima bežala sa Isusom. Jedno drugo verovanje kaže da se ispod njene krošnje okupljaju zlodusi i demoni. Narodna verovanja zbog toga savetuju da se u vreme grmljavine nipošto ne ide pod njenu krošnju, jer sveti IvanGromovnik ispod nje munjom gada davole. U našim je krajevima žalosnu vrbu nazivaju i imenom "jadika", što odgovara klasičnim slutnjama da je rec o drvetu koje oko sebe širi žalost, melanholiju i tugu. Njene grane i lišce, navodno, koriste veštice u pravljenju zlih čina. Kome se od drveta žalosne vrbe napravi dugme i prišije na odelo tugovaće sedam godina.Kuću u koju se unese grana žalosne vrbe uskoro će ispuniti tuga, a onaj ko sanja žalosnu vrbu-tugovaće sedam dana.

Žalosna vrba je najmedonosnija rana prolećna biljka i daje 50-100kg meda po hektaru i mnogo polena. Biljaka koje čine ovu pašu, kod nas nema dovoljno za postojeći broj košnica. U ovo doba potrebe pčelinjih društava za unosom cvetnog praha su veće nego za unosom nektara, jer su zalihe praha pri kraju,a meda obično ima dovoljno. Kada govorimo o poboljšanju pčelinje pase po kalendaru cvetanja, idealno vreme za žalosnu vrbu jeste mesec mart.

Vrbova kora sadrži tanine i glikozid salicin, pa se koristi u medicini. Interesantno je znati da zahvaljujući upravo ovom svojstvu vrbe duguje i postojanje jednog od najpopularnijih i najrasprostranjenijih lekova na svetu - aspirina. Francuski hemičar i profesor Šarl Frederik Žerar je sredinom pretprošlog veka upravo iz kore vrbovog drveta izdvojio supstancu cija su svojstva takva da snižava povišenu telesnu temperaturu i ublažava bolove u čovečijem organizmu. Sam naziv pomenute supstance je acetilosalicil što je u stvari složenica dve reči i to acetat (so sirćetne kiseline) i salicil (lat. salix gen. salicis - vrba). Njegovi komercijalni nazivi su još i acetisal, acisal, aspirin, andol.