Piše: Nenad Zdravković

Na kraju 2016. godine, procenjeno je da ima približno 391 hiljada vrsta biljaka. Nijedna od ovih vrsta ne ugrožava čoveka, a gotovo sve, na jedan ili drugi način, pomažu čoveku da živi zdravije, kao i da se lepše oseća. Po učinku na zdravlje čoveka, ali I svojoj lepoti, jako bi bilo teško izdvojiti samo jednu od ovih biljaka, ili samo jedno drvo.

Mi ćemo, ipak na ovom mestu da izdvojimo jednu četinarsku vrstu koja pripada porodici Pinaceaei i rodu Pinus, ili borovima. U rodu borova, trenutno imamo preciznu klasifikaciju od 126 različitih vrsta. Pomenućemo samo neke, kao što su Crni bor (Pinus nigra), beli bor ( Pinus sylvestris) i Planinski bor (Pinus mugo). Generalno, svi borovi vole planine, ali interesantno je da u svom prirodnom staništu, planinski bor, može da raste i na impozantnih 2700 metara nadmorske visine, bukvalno na golim planinskim stenama. Ko je od nas ljudi imao prilika da bude na toj visini, ima sasvim dobru predstavu, koliko je recimo Planinski bor jako i izdržljivo drvo, kad eto uspeva da preživi u tako teškim uslovima. Usput, planinski bor je i mali rastom, samo do šest metara u svom naponu. Radi poređenja, Crni bor (ili Austrijski bor) uspeva na nadmorskoj visini do 2000 metara, i raste u visinu do 55 metara. Pojedine vrste borova rastu i do 80 metara, pa se zato  Planinski bor još naziva i Patuljasti bor. Kod nas u Srbiji, je isto tako uobičajen naziv i bor Krivulj. Vidimo tako, da prirodna staništa borova uglavnom pripadaju severnoj hemisferi naše planete Zemlje, i na našu sreću, oni se lepo osećaju i u Srbiji.

Koliko je ovo veličanstvena, monumentalna vrsta drveta, govori i sledeći podatak. borovi naime mogu da prežive, i u temperaturnom opsegu od približno -50 do +50 stepeni Celzijusa, dakle neverovatnu temperaturnu razliku od gotovo celih sto stepeni Celzijusa. Iako ima puno vrsta biljaka, ovu sposobnost preživljavanja ima retko koja druga vrsta, i to, ne samo kod biljaka, već i kod životinja. Ako dodamo uz to, i sposobnost bora da živi unutar gotovo svake kategorije zemlje, što alkalne, neutralne, kisele, što „siromašne“ mineralima. borovi su u stanju, isto tako, da prežive jako dug period bez vode. Borovi su u stanju, isto tako, da prežive jako dug period bez vode. Sve ovo vodi i činjenici, da su borovi u stanju da prežive i u gradskom, urbanom okruženju. Samo ne pored industrijskih postrojenja. Sa ovakvim sposobnostima, borovi su često pionirska vrsta u pošumljavanju goleti.

Zbog svog žiličastog korenskog sistema, odlični su i pri stabilizaciji kosih terena. Pojedine vrste borova dostižu životni vek i do hiljadu godina ili jedan milenijum. Čovek na primer, po najnovijim naučnim istraživanjima, pod povoljnim uslovima može da živi do 110-115 godina. Na slici ispod je najstariji bor u Srbiji, na Kamenoj gori, koji je stariji više od 400 godina. Mi ga nazivamo još i našim „Svetim borom“, jer bor kao drvo, to i jeste: „Sveto Drvo“. Istočni beli bor, se recimo naziva i „Drvetom Mira“.

Važnije od toga je, šta znače povoljni uslovi pod kojima se tako dugo živi, što za bor, što za čoveka, jer su identični? Ovi povoljni uslovi označavaju optimalnu kombinaciju tri elementa: vazduh, voda I hrana, koji moraju da budu „zdravi“, prirodni, čisti, bez hemikalija i ostalih supstanci opasnih po zdravlje čoveka. Tako, da ako stavite, bilo bor, bilo čoveka da živi pored recimo naftne rafinerije, gde je vazduh sve, samo ne „zdrav“, onda oni sigurno neće živeti prethodno navedene maksimume. Videli smo da borovi obožavaju na primer čisti planinski vazduh, koji je najzdraviji i za samog čoveka.

Od svih blagodeti koje biljke, drveće i šume daruju čoveku, čist vazduh je svako najvažniji i najočigledniji. Čist vazduh nam omogućavaju, u manjoj ili većoj meri, gotovo sve od prethodno pomenutih i klasifikovanih 391 hiljada vrsta biljaka.  Ipak, na samom vrhu po učinkovitosti su naš rod borova sa svih svojih 126 vrsta. Sam bor je sav „meden“. Ovaj med ili smo la teče njegovim venama, i nalazi se u svakom njegovom delu, bilo kori, bilo četinama. Jedinstven je taj miris „borovine“. Dakle, blagodarni, medicinski učinak borova na vazduh koji udišemo, u kombinaciji sa čistim planinskim vazduhom, bio je primećen i od strane Nemačkih naučnika i lekara, I zabeležen u njihovim istraživanjima. Pošto su Alpi, jedan od regiona prirodnog areala borova, onda su tamo građene i bolnice i sanatorijumi za lečenje najtežih plućnih bolesti čoveka, između ostalih i tuberkuloze. To su naravno oni trenuci u životu čoveka, kada mu je potreban najzdraviji i najčistiji vazduh. To naravno ne isključuje potrebu čoveka da uživa u zdravom vazduhu i kad nije bolestan, čak na protiv.

Kao zaključak vidimo da bor (i borove šume), zbog svog pozitivnog uticaja na zdravlje čoveka, kao i zbog svojih izuzetnih sposobnosti da „preživi“ u izuzetno teškim uslovima, mora da bude strateški izbor prilikom svakog budućeg plana pošumljavanja naše zemlje. Omogućimo svima nama, ali pre svega našim budućim generacijama da udišu taj medonosni dah borovih šuma.